Prenos podataka između CPU i ostatka računarskog sistema |
|
Da bi se ostvarila komunikacija između pojedinih dijelova računara koriste se različite skupine veza: različite magistrale. Takođe je neophodno ostvariti vezu sa CPU modulima i njegovom internom magistralom. Povezivanje ovih magistrala obavlja se pomoću ulazno-izlaznih međusklopova (interfaces). Postoje tri osnovna tipa magistrala joji zajedno čine sistemsku magistralu (eng. System bus): |
|
1. Upravljačka magistrala -magistrala kontrole (eng. control bus) se sastoji iz linija kroz koje teku upravljački (komandni) signali. Većina upravljačkih signala potiče iz centralnog procesora. Ti signali određuju operaciju koja treba da se obavi i obezbeđuju sinhronizaciju između modula. Karakteristični signali su: - sinhronizacioni signali, 1. Magistrala adresa (eng.
address bus) prenosi signale koji se koriste za određivanje
adrese u primarnoj memoriji. Adresna magistrala se koristi za
označavanje izvora ili odredišta podataka. Ona omogućava da se svakoj
memorijskoj lokaciji, registru, I/O port-u, modulu itd. dodeli sopstvena
adresa. Signali na adresnim linijama obično dolaze od centralnog
procesora. Širina adresne magistrale (broj linija) određuje maksimalni
kapacitet memorijskog prostora. Najmanja širina od 16 BITA (linija)
omogućava adresiranje ukupno 216 = 65536 lokacija. Savremeni procesori
zahtjevaju sve veću operativnu memoriju (trenutno aktuelno 256, 512 MB
RAM-a). Zbog toga se mora proširivati i adresna magistrala (čak do 32
BITA). Unutrašnja magistrala centralnog procesora je odvojena od spoljašnje magistrale podataka posredstvom kola sa tri stanja. |
|
Upravljanje magistralom |
|
Iako je na magistralu povezano mnoštvo komponenti, u jednom trenutku vremena, u prenosu podataka učestvuju samo dvije. Ostali sklopovi ne učestvuju u prenosu, u datom trenutku, ali i ne smijeju ometati prenos između aktivnih komponenti. Ovo je moguće ostvariti zahvaljujući primeni buffer registara i specijalne klase logičkih kola u izradi računarskih sklopova. To su logička kola sa tri stanja, tj. ova kola mogu biti u stanju logičke nule, jedinice i beskonačne impedanse. Kada su digitalna kola u stanju beskonačne impedanse, ona kao da nisu povezana na magistralu, tj. kao da ne postoje. Prenos podataka duž magistrala dodatno komplikuje činjenica da svi dijelovi računarskog sistema koji su povezani na magistralu nemaju istu brzinu rada, pa treba izbjeći čekanje na odziv sporih uređaja..
|
|
Magistralom se upravlja pomoću posebnog funkcionalnog bloka koji se naziva kontroler magistrale. To može biti poseban modul ili dio centralnog procesora. Upravljanje magistralom može biti centralizovano (prenosom podataka upravlja kontroler magistrale) ili decentralizovano (prenosom podataka upravlja modul koji je trenutno dobio magistralu na korišćenje).
|
|
Kad se procesor želi da pošalje podatak
magistralom podataka, istovremeno se adresnom magistralom šalje adresa
komponente ili memorijske lokacije kojoj je podatak upućen, a kontrolnom
magistralom signal (komanda) za upis. Kada komponenta prepozna svoju
adresu na adresnoj magistrali, ona na osnovu komande koju čita sa
kontrolne magistrale zna da treba da preuzme podatak sa magistrale
podataka. Dakle, da bi modul primio podatke od drugog modula on mora: - dobiti magistralu na korišćenje, Metode kontrole pristupa magistrali (vrste arbitraže)Magistrali istovremeno pristupa više
uređaja istovremeno.
Metode kontrole pristupa se mogu klasifikovati kao: |
|
Centralizovana arbitraža |
Distribuirana arbitraža |
Veličina koja pokazuje prenosnu moć magistrale je nivo transfera magistrale (T) i predstavlja proizvod učestanosti na kojoj radi magistrala (f) i širine magistrale podataka (D): T= f * D Ako je učestanost na kojoj radi magistrala f=8 MHz, a širina magistrale podataka D=16b, nivo transfera je T=128 Mb/s. |
|
Predstava sistemske sabirnice kod PC računara |
|
Istorija i razvoj magistrala: |
|
Prvа gеnеrаciја |
|
Drugа gеnеrаciја |
|
Trеćа gеnеrаciја |
|
copyright M2M |